a

Након спроведеног поступка контроле законитости и правилности рада Управе за извршење кривичних санкција Заштитник грађана је утврдио да притужилац у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици издржава десетогодишњу казну затвора изречену пресудом Окружног суда у Белом Манастиру Републике Српске Крајине од јануара 1996. године, иако за то нису испуњени прописани услови.

Притужилац је у новембру 1996. године, по молби управника затвора у Белом Манастиру, премештен у КПЗ у Сремској Митровици, због погоршања безбедносне ситуације у Републици Српској Крајини, како је Заштитнику грађана навео директор Управе за извршење кривичних санкција. У списима стоји и да је, након пријема у завод у Сремској Митровици, притужилац задржан на основу налога службеника Министарства правде датог у телефонском разговору.

Заштитник грађана је истакао да се пресуда којом је притужиоцу изречена казна затвора, чије извршење спроводи Управа за извршење кривичних санкција, не може извршавати у заводима у Републици Србији.

Заштитник грађана је препоручио Управи да без одлагања престане са извршењем казне затвора изречене притужиоцу и да га у писаној форми поучи о праву на накнаду штете због неоснованог лишења слободе. Поред тога, овај орган је упутио препоруку да Управа без одлагања утврди да ли се у заводима у Србији налазе још нека лица која издржавају казне затвора изречене пресудама судова са територије Републике Српске Крајине, те да, уколико је то случај, без одлагања престане са извршењем тих казни.

Становиште које је у погледу законитости рада Управе заузео Заштитник грађана разликује се у погледу правне оцене истоветних битних чињеница и околности од становишта које су у својим одлукама заузели Уставни суд и Врховни касациони суд Републике Србије, чија је садржина изнета у образложењу акта Заштитника грађана.

DSC00701

DSC00712

Стандарди људских права и поступање према особама са менталним тешкоћама

standardi ljudskih prava