a

Осуђени који се налазе на извршењу казне затвора, а који су, након изрицања казне, оболели од тешких менталних поремећаја, представљају нарочито осетљиву категорију осуђених унутар опште осуђеничке популације, према којима се не може спроводити програм поступања ни остваривати сврха извршења казне затвора, у смислу Закона о извршењу кривичних санкција.

Постојећи правни оквир не омогућава да се изречена казна затвора замени мером безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а казнено-поправни заводи и окружни затвори нису организационо, кадровски ни технички оспособљени да пруже одговарајући третман осуђенима са тешким менталним поремећајима.

И поред Препоруке Заштитника грађана упућене Управи за извршење кривичних санкција, усвојене Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године и Акционог плана за спровођење Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године, поступање према осуђенима који се налазе на извршавању казне затвора није суштински унапређено. У казнено-поправним заводима и окружним затворима нису обезбеђени услови за индивидуализиран приступ њиховом лечењу, који би обухватио припрему индивидуалног плана лечења и пружање делотворног психо-социјалног рехабилитационог третмана, стоји између осталог у Мишљењу Заштитника грађана које је упућено Министарству правде и Министарству здравља.

DSC00701

DSC00712

Стандарди људских права и поступање према особама са менталним тешкоћама

standardi ljudskih prava